Brankica
Super Moderator
Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 1709
Lokacija: I. Sarajevo
Poslao: Ned Dec 20, 2009 11:51 pm
|
@ Petrica
Dok lezeci obuvam jednu, pa drugu carapu, i jos uvek sanjam sad vec zaboravljeni san, stize poruka od Catrin: “Budjenje! Krenuli smo.” Istog momenta skacem na noge, i spremam se brzinom svetlosti.
Na Ocagu stizemo taman na vreme da se ispusi po jedna pljuga i poljube roditelji
A u minibusu vec poznata, pomalo pospana ali vesela druzina. Ipak, da spavaju pored nas, nisu mogli. Za to je najvise kriv rodax, bubnjar takodje nosi deo krivice sa svojim izvalama upucenim doticnom rodaxu ili bilo kome drugom, a ni mi ostali nismo nista bolji, jer ako nismo pricali – smejali smo se kao provaljeni. Prva pauza, da se popije kafa i protegnu noge napraveljena je negde kod Uzica. Put do Sarajeva se prilicno oduzio, sto zbog kratkih ali obaveznih pis pauza, sto zbog zadrzavanja na granici, a ni pandure nismo zaobisli xD Ipak, nista nam nije moglo pokvariti osmeh na licu i dobro raspolozenje koje smo poneli.
I posle nekog vremena…Sarajevo, konacno! Bas Carsija – puno ljudi, doduse zamagljenih faca od dima koji se proteze iz mnogih cevapdzinica noseci sa sobom miris neodoljivih, fantasticnih sarajevskih cevapa; male, uske kaldrmisane ulice; kafane poput onih za kakve sam mislila da samo u masti postoje; puno dzamija, crkvi, predivnih zgrada… Sve toliko staro, a za mene potpuno novo, za vecinu od nas tacnije. E posto smo probali i te famozne cevape kod Zelje, onako naduveni, musavi, sa smekom na luk, ali srecni I zadovoljni nastavili smo sa daljim obilaskom U obilasku sretosmo i ekipu Nevernih beba u nekom od kafica, i Vlajkov dragoceni osmeh Sve ce vam to biti docarano i fotkama, naravno
Zatim smo posli ka Domu mladih. Lako je bilo naci ga s obzirom da je tonska proba vec bila u toku, a Janin i Jecin glas se daleko cuju Posto stigosmo ranije no sto je trebalo, seli smo u kafanu ispred Doma. Ni sarajevsko pivo nije moglo ostati neprobano. Sve u duhu Sarajeva! Kada se cela ekipa skupila, Hilary nam je podelila karte i sad se samo jos svirka cekala. Ali, ne treba dangubiti ni dok se ceka. Zato su tu bili nasi slavni fotografi Sonja i Igor, i mladjani johnyraymojo koji su nas svojim umecem odusevili, a ujedno i zabavili. No, i to cete vec videti.
Kao i obicno, poredjasmo se u prve redove Dve vrlo dobre grupe nastupale su pre Beba i malo nas zagrejale za koncert koji sledi.
Odmah cu vam reci, koncert je bio fenomenalan!!! Opasno smo igrali, skakali I vristali. Jeca je bila carobna, ali Jana je R A Z B I J A L A!!! Puni energije, sa sjajnim osmesima, videlo se da su i oni uzivali! Na bis smo ih vratili ujednacenim pljeskanjem dlanova i udaranjem nogama o pod. Cela sala se tresla od nas!
A onda… Taj trenutak… Mislim da jos nisam potpuno svesna sta mi se zapravo dogodilo. Milan me poziva na binu da mi uruci nagradu koju sam osvojila na konkursu za najbolji autorski tekst. Nisam znala gde se nalazim, popeli su me na binu i onako nespremnu stavili pred gomilu ljudi! Pretpostavljam da je odmah trebalo nesto da kazem, ali to je fakticki bilo neizvodljivo… Verujte mi da nikad u zivotu nisam bila toliko pogubljena, toliko presrecna da sam ostala bez i jedne reci! Kada su vec poceli “Veliki je bog” uspela sam da im se zahvalim na tom predivnom gestu. Sada znam sta bih sve rekla, sada ceo govor imam u glavi, ali onda… Ja se nadam da razumete kako sam se osecala A znam i da pojedini to svakako znaju.
Posle me je jedna divna, sasava devojcica pitala: “A meni hvala?”
Tebi jedno veliko, najvece, ogromno HVALA! Zato sto imas genijalne ideje, zato sto si spremna i sposobna da uradis i odradis sve onako kako zelis i kako si zamislila, zato sto imas energije koliko tri mlada coveka zajedno, zato sto si odgovorna i zrela osoba a opet luckasta, osecajna i divna poput malog deteta. Jos jednom, hvala ti za sve sto si ucinila, neizmerno ti hvala!
Put natrag, tekao je mnogo brze. Neki su spavali, neki su pokusavali da spavaju xD Ali nije bilo ni kracih ni duzih zadrzavanja, a ni na granici nije bilo nikakvih problema. Sa obzirom da je lazarevcaki klan sedeo u saragama, a nazalost, niko od nas nije bas tako sitan, tesko se disalo, bitno je da su mene gurnuli do prozora i dok su svi oni bili u majicama ja sam se zaledila! Kada smo ustali, mislila sam da cu se momentalno srusiti i da necu stati na noge najmanje deset dana. No, topao tus i moj mekani krevetic su me vratili u zivot. Sad bih mogla sve ispocetka
Zelim samo jos da pozdravim sve vas drage ljude sa kojima sam putovala. Bilo je zadovoljstvo druziti se sa vama. Nadam se da se uskoro vidimo! Zao mi je sto nismo imali prilike da se vise druzimo sa Abelom I Brankicom, no, bice dana i za to… Uzivajte i svakom po jedan poljubac od mene! _________________ ...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..
|
Brankica
Super Moderator
Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 1709
Lokacija: I. Sarajevo
Poslao: Pon Dec 21, 2009 12:00 am
|
@ Hilary
Ja ne znam odakle da krenem i nemam predstavu u kom smeru ce ovaj moj izvestaj da ide i kako da se zavrsi ali cu posle duzeg vremena za dusu sebi pustiti recima na volju, sarajevski koncert je to zasluzio itekako. Toliko dugo mastali smo o ovom putu i o organizovanom busicu fanova NB... U stvari prvo hocu da pozdravim one koji su tu ideju imali jos mnogo ranije i ujedno da kazem da mi je jedino zao sto ovog puta nisu bili sa nama, prepoznace se oni sami. Posebno mi je zao sto Basket nije bio sa nama, jes' da bi imao problema da se upakuje ali prevazisli bismo mi to nekako , bar bi prostor izmedju sedista (da ne kazem hodnik bio dovoljno dug za njega )... Dobrog duha duha u busicu ne da nije nedostajalo nego sam imala utisak da smo u pojedinim trenucima svi umeli da podetinjimo nacisto. Ovaj put imao je sve elemente onih iscasenih, bezbriznih, veselih skolskih ekskurzija kada mislis samo na lepe stvari i za trenutak koji se desava, o sutra cemo misliti - sutra... Pa jos, idemo na koncert nasih Beba! Gde ces vise razloga dovoljnih za srecu?!
Moram da priznam da sam danima bila pod tenzijom kako ce sve da prodje, od organizacije puta do samog koncerta - veciti problem onih koji bi zeleli da uvek sve bude pod konac i savrseno ako tako nesto uopste i postoji. Zaista, kada sada vracam film unazad, svaki, ali bukvalno svaki detalj i potroseni nerv se - isplatio...
Po dogovoru, deo ekipe nas je vec cekao kod Zeleznicke stanice (videcete sve i na mojim fotografijama samo kad dodjem do vremena da ih postavim, verujem da ce pored Cika Ganetove sa ovog puta biti vise ludih foto prica). Vec su tu bili Cat, njena drugarica Marija, Senka, Ivan, (najnestrpljiviji) Srdjan, Marko -taj_rad, Zoran (bez Isidore Sad )...Stize i nas velemajstor tona Dime i sa nekih pola sata zakasnjenja u startu - polecemo! Kod Sajma smo pokupili i perkusionistu Gorana koji je pojacao nasu ekipicu svojim prisustvom i njegovog brata, sa mnom je vec bila nasa profi foto sekcija. Lagano, u Lazarevcu pokupismo i slobodno mogu reci - dusu ovog busica, nas Lazarevacki klan bez kojih sva desavanja koja su usledila ne bi bila ni priblizno kakva behu. Krajputaska kafana slikovitog imena "Merak" kod Pozege bila je prva stanica za pauzu gde popismo kaficu i malo protegnusmo noge. Sonja je krenula sa gimnastikom koju je praktikovala i na sledecim stajanjima, cisto da ne zardjamo i budemo u formi za skakanje na koncertu.
Lokalpatriotizam je posebna stvar i meni je dok smo prolazili Zlatiborskim krajem srce bilo jos punije, lepo vreme cinilo je da ti zivopisni predeli kao sa turistickih pamfleta izgledaju jos lepse nego sto su zaista. Neka smo isli duzim putem i neka smo pregazili ukupno preko 100 km vise, vredelo je proci tu lepotu koju retko ko ima samo je mi sami nismo svesni dovoljno, pejzazi u delu ka drzavnoj granici pored Mecavnika neopisiva su slika, jos dobrim delom netaknuta.
Mogu da kazem da smo na obe granice u odlasku zaista imali srece i stajanje je bilo upravo onoliko koliko je moralo da bi se sva papirologija zavrsila po propisu (uz nase obavezno ponosno objasnjenje "Idemo na koncert NB u Sarajevo ".
Prolazeci kroz Visegrad zanemeli smo od lepote, cuvena na Drini cuprija izvila se ponosno iznad vode nijanse najcudnije zelene koju sam videla u zivotu. Sledio je prvi pravi delirijum od smeha kada su Lazarevcani u trenutku dok prolazimo kroz neverovatnih 29 tunela poceli bukvalno da vriste nekakvim cudnim piskutavim glasicima poput preplasenih devojcica. Kad sam ukapirala da ce vristeca zurka trajati zaista citavih 29 tunela tj. ponoviti se 29 puta, pripretih – ko bude vristao u tunelima mozda nece biti u prilici da vristi na koncertu Mr. Green. Normalno, ti duhoviti mladi ljudi (uz Srdjanovu i Ivanovu pomoc) ne bi bili to sto jesu da nisu doskocili vodji puta i SNIMILI su svoje vristanje te ga kroz sledece tunele reprodukovali sa mobilnog telefona. Popadali smo od smeha i bukvalno. Sta Ti je mladost ...
Jedino moje pravo nerviranje je bio susret sa organima reda i to u (cestoj) varijanti kad nemaju sta da Vam nadju pa onda izmisljaju kojesta, ukradose nam i oni (hvala Bogu bez posledica po budjelar) jos neki minut. Da se nismo pridrzavali ogranicenja postovanja brzine kretanja sigurno bismo stigli mnogo ranije ali jednostavno, tako je moralo biti i prve sarajevske kuce uocismo tek negde ispred 15 h.
Ovde se pojavljuje devojka kojoj moram specijalno da se zahvalim – nasa Brankica. Bila je pravi domacin sa beskrajno puno strpljenja za nasa pitanja, potpitanja, kilometrazu u setnji...Puno pozdrav i njenoj drugarici Aleksandri. Divno sto je sto ovo mesto pruza priliku da se upoznaju tako kvalitetni i sjajni ljudi koje je okupila ljubav prema muzici koju daju Bebe, bilo nam je veliko zadovoljstvo da je upoznamo konacno i ja joj, evo ovako, urucujem poziv da bude nasa gosca ne nekom prvom velikom koncertu Beba ovde, bice toga, hvala Bogu. Obecavam da cemo se adekvatno oduziti!
Sarajevo.
Kada sam prvi i do sada jedini i poslednji put bila u njemu neki od putnika busica jos se nisu ni rodili a o granicama izmedju nas koje treba preci niko nije sanjao ni u najludjem snu... Opet na neki nacin, mi koji smo matoriji ( a posebno mi koji smo jugonostalgicni) volimo ovaj grad godinama iako prostorno nismo u njemu, sve price o raji, bosanskoj skoli, smeku koji nosi, mirisu cevapa i tufahija - dobiju na tezini tek kada vam noge osete tu kaldrmu. Kupih sebi jednu prelepu bakarnu pepeljaricu sa filigranskim radom, neka me i ona seca na ovaj dan.
A cevapi? Verujem da cekate to. Na Kasiopejinu preporuku ne zavrsismo kod cuvenog “Zelje” vec napravismo red ispred isto cuvene “Mrkvice”, ne tendi je pisalo “Mrkvica – drugo ime za cevap” – e, bese to mesto za nas. Nas sto je imao najboljeg konobara na svetu, bas pravog sarajliju koji je uredno i veselo “terao segu” sa nama, pojedine potcenio da nema sanse da mogu da pojedu “petnaesticu”... I ogladneli smo bili zestoko. Videcete na fotografijama kako je bilo a sto se tice toga koliko je bilo ukusno mozda bi bilo bolje reci da su prolazna vremena u unistavanju cevapa verovatno bila u nivou nekog od rekorda.
Prosto nismo znali gde cemo i sta cemo pre ali su logicno, svi putevi vodili u Bascarsiju i oko nje. Rastrkali smo se malo jer drustvo nije moglo da ceka da ja pronadjem neki siguran parking za busic i tako se uverila da pored nocne more zvane parkiranje u Beogradu postoji i slicna – parkiranje u Sarajevu. Lazarevcani odose nekim svojim puticima, Srdjan u posetu starim kumovima nakon 20 godina (rece da je susret bio tezak i pun emocija, ne sumnjam), Ivan sa svojom jacom i lepsom polovinom Jasminom kojoj dugujem veliku zahvalnost za navigaciju takodje do kumova... Nasa grupica se drzala Bascarsije, setali smo i gutali ocima prelepe, autenticne ulicice u svom sarenilu i ludilu boja vodjeni Kasiopejinim pricama. Odnekud odjednom bas kao i kada radi foto price, pravo niotkuda sto bismo rekli ispade Cika Gane i to u za njega najnezgodnijem trenutku – tek mu doneli cevape a spazio nas je kroz prozor! Srdacno se izljubismo svi sa tom ljudinom, on ostade da pojede svoju porciju a mi krenusmo dalje. Finale je bilo u poslasticarnici gde pojedoh (iako cesto imam priliku da uzivam u njihovim slatkisima) – najbolje urmasice (+ tulumbu) u zivotu, definitivno. Da ne zaboravim da napomenem da mi Abela i dalje duguje tufahije...
Setajuci uz Miljacku pored predivnih zdanja tipa Likovne akademije od koje stvarno zastaje dah dolazimo lagano i do platoa ispred Doma mladih i uzbudjenje je vec pocelo da nas obuzima – jedva smo cekali da pocne koncert! Naknadno sam cula da se tu dok sam bila unutra i obavljala neke poslice desavao neverovatan performans opet predvodjen lazarevackim klanom, to cete videti u Igorovim fotkama.
Od prvog trenutka je bilo jasno da je organizacija na svetskom nivou (od plakata koje smo ponosno gledali kroz ceo grad i to cini mi se lepsih nego ikada) do rigorozne kontrole ljudi koji su cekali takodje zeljno da vide nase Bebe.
Ovaj koncert je bio izuzetno bitan zbog nekih dolazecih vremena na prostoru Federacije i zbog svega toga je mena drmala i dodatna pozitivna trema, slicna onom muljanju u stomaku pred vazan ispit – samo da sve protekne kako treba...
Zauzeli smo prve redove, normalno, i zasluzeno bucno ispratili sjajne nastupe predgrupa Uncle Sam Decided (momci su stvarno zestoko dobri, bas odaju mocan utisak) i odlicnih devojaka iz Mostara, grupe Venus. Iskreno, potpuno sam se odusevila kako zvuce, imaju izuzetnu energiju, autenticne su skroz i mogu da kazem jedno – samo NAPRED.
Evo Beba! Neverovatan koktel emocija sa obe strane bese prisutan od samog starta, krenuse sa Jecom i „Dan tvoj”, mocan zvuk, super prostor, raspolozena raja... Sa ponosom konstatujem da su nasi redovi, ma, od prve pesme davali ton atmosferi, jos nije krenula ni “U beznadju” a masa je vec navijala predvodjena nasom ekipom uz dirigentsku palicu lazarevcana. Skakalo se non stop, (trebalo je da vidite Sonju kako fotka i skace u isto vreme), Kasiopeja i ja isto nismo stale, Senka i Cat u transu, za momke iz Lazarevca, Ivana, Zorana, Srdjana, Marka – nemam reci! Sarajlije su od srca prihvatile igru i bilo je to vise od dva sata stvarno paklene svirke! Opsti utisak – uzeleli smo se elektrika i to jako! Ne znam da li je bilo zesce na „Kisu”, „Ljubav”, „Oktobarfest”, „Dairama” . Pogled na publiku je bio neverovatan, ono sto nije bilo u mraku videcete (ili bar pokusati da vidite) na video snimcima koje cu da postavim. Stasa iz sanka sa vrha sale koju pozdravljam ovom prilikom nam je posle rekla da skoro nije bilo ovako dobre svirke, njihove siluete su se odozdo videle u mraku kako sve vreme igraju u ludom ritmu...
Sad cu vec po obicaju da se ponovim ali koncert je obilovao emotivnim trenucima, svi iz benda su bili sjajno raspolozeni jer ih odlicna je publika stvarno inspirisala – ne znam koga da izdvojim, Janu, Randju, Milana, Kebca... Za nas je opet kazem, bilo jos posebnije jer smo vodjeni ljubavlju prema muzici Beba prevalili kilometre i kilometre i bili tu da zajedno podelimo te trenutke. I opet cemo!
Svi ce se sloziti da je jedan od najuzbudljivijih detalja veceri ne samo za nas bio trenutak kada je Milan javno prozvao Petricu, apsolutnog pobednika naseg Konkursa za pisani rad da izadje na binu i primi nagradu. Lazarevcani su je bukvalno na rukama izneli na binu, ona je stajala onako zbunjena ne znajuci sta je i odakle snaslo, pored Beba a pred svom tom masom... Nije joj bilo lako, sugurno. Za taj detalj veliku zahvalnost dugujem Cika Ganetu, sve smo vec bili organizovali u strogoj tajnosti a onda je u dva poteza Milanu dobacena kesa sa nagradama. Lepo je videti zaista da bend i na ovakav nacin pokazuje postovanje za fanove koji su opet, svoju vezanost i ljubav pokazali i na jedan drugi nacin, inspiracijom pretocenom u pisanu rec. Petrica jos na bini a krece da grmi „Veliki je Bog sto gleda na nas...’ Verujte mi, bilo je neverovatno. Kao i citav koncert! Volela bih da nam na forum dodje jos sarajlija pa i da od njih cujemo utiske.
Na kraju, imali smo jos toliko snage da samo malo sednemo dok se ne prikupimo i polako pocnemo da pakujemo za polazak. Veliko hvala Milanu, Jani, Vlajku, ma svima, sto su i tako umorni dosli do nas da procaskamo. Videli smo – i njima je bilo drago sto smo tu i utoliko pre je ovaj nas put imao smisla. Itekako... Meni licno, uz sve emocije nekako najdraze ali i u nekom smislu najvise je znacio Randjin stisak ruke kada smo se pozdravljali. Umoran ali ocito ispunjen i srecan rekao je samo :”Hvala na svemu”... Ej, on nama zahvaljuje na svemu...? Kakav je to majstor!...
A i kakav bi to rastanak od Sarajeva bio da nismo jos jednom, negde oko 2.45 svratili na poslednju turu cevapa, poslednju ovog puta?
Nasa mala druzina predvodjena vozacem Djukom cija nas je sigurna ruka lagano vratila nazad tako je krenula iz Sarajeva, prepuna utisaka, preumorna ali mogu reci i – prezadovoljna.
Vristanja kroz 29 tunela nije bilo – svi su hrkali punom parom osim mene, ja dremnuh malo kada se vec razdanilo. Sad cujem da se Petrica smrzla i mnogo mi je zao zbog toga... A da, umalo da zaboravim biser putovanja pred samim Beogradom. Stadosmo u Lipovackoj sumi da sipamo gorivo i jos jednom protegnemo noge, obavismo sve brzo i krenusmo. Sreca pa sam cula telefon.
- Halo, ovde Zoran.
- Koji, bre, Zoran?
- Pa Zoran iz Zrenjanjina.
- Kazi Zoki?
- PA OSTAVILI STE ME OVDE.
- GDE OVDE?
- PA NA PUMPI.
Ladno smo coveka zaboravili a niko od njegovih komsija u busicu (Srdjan, Ivan, Cat) nije signalizirao da nam neko fali! Neka zahvali Bogu sto mu se to nije desilo nocas gore negde, u brdima Bosne, e, to bi vec bila prica. Jos bolja od ove.
Hvala svima na svemu, bili ste divno drustvo za put, zezanje i pravljenje atmosfere na koncertu. Hvala organizatoru Mesudu i „Panta Rhei” i naravno, Bebama.
Nadam se da ce nas sledeci put biti vise na nekoj podjednako lepoj destinaciji i jos boljem koncertu.
I hvala svima koji su imali snage da ovo procitaju, naravno. Sta cu, nisam mogla da stanem, a nisam dugo... _________________ ...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..
|
Brankica
Super Moderator
Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 1709
Lokacija: I. Sarajevo
Poslao: Pon Dec 21, 2009 12:15 am
|
@ taj_rad
Sta reci nakon Vasih impresija... hajde da prezentujem iz nekog svog ugla, sam put, obilazak Sarajeva, koncert, povratak...
Moj put je poceo nesto ranije, i to od Zajecara do Beograda. Okupljanje fanova, kao i polazak iz Beograda zakazan je za 7h na platou Zeleznicke stanice. Dugo ocekivan dan pred svima nama.
... Skrenem levo, kad na moje veliko zadovoljstvo Zokey i Srdjan. Potom su pristigli Stefan, Igor i njegova lepsa polovina – Sonja, Katarina i njena sarmantna drugarica, zatim nasmejana Senka i Ivan, kao i nas vodja i realizator projekta "bus fanova", Marijana. Ovekoveceni njenim objektivom, ubrzo smo zauzeli svoja, i to, predvidjena mesta minibusa. Krakati – nogati, polecemo. Na Sajmistu, pridruzuju se i clanovi bendovskog okruzenja, i pravac Lazarevac... Senka pajki, Srdjan slika, pa obratno...
... "Ej, eno ih! To su moji Lazarevcani" – rece Stefan. Petrica i njena jaca polovina Toto88, Johnyraymojo i njegov brat Yan, i naravno Bubnjar (ja se unapred izvinjavam za imena, ali ne bih da zgresim). Lazarevcani su uneli pozitivan duh, puno "O'Cake"-ova, tako da smo svi bili okeyk. Bilo je kao u Sotrinom filmu. Ekskurzija je pocela...
... Prva pauza, negde oko Uzica. Iskoriscena za razgibavanje i osvezenje. Tu sam ugrabio priliku da se bolje upoznam sa Igorovim i Sonjinim radom – fotografisanje. Igor mi je pokazao kako i na koji nacin uspeva da zabelezi najzanimljivije trenutke, kao i performanse svojih aparata. Profesionalci, nema sta!
... Put je nastavljen dalje, preko Zlatibora i Mokre Gore. Zaista jedinstven prizor uz sve blagodeti koje pruza ovaj kraj. Od tih kucica napravljenih sa puno truda i umeca u kombinaciji kamen-drvo, predivnog pejzaza, cetinara, kanjona i huk reka. Svi smo gledali sta imamo, a ne umemo da cuvamo...
... Ubrzo, nasli smo se pred granicnom. Kratko zadrzavanje na obeju strana i putesestvije je nastavljeno uz povremene pauze za obavljanje fizioloskih potreba...
... Pred nama je bio krsevit predeo, a otud i toliko tunela do Sarajeva, dvadeset i kusur, kako rece vozac. Kad god bismo bili u tunelu, Lazarevcani bi vristali piskavim glasicima, a potom i svi ostali, i to bas ovako, http://www.youtube.com/watch?v=XAjim1eeWNw , by Srdjan. Johny nas je usnimio, pa pustao pred svaki tunel, a smeha nikad kraja. Bili smo kao deca, smejali se, do suza, a kako i ne bismo kad smo disali kao jedno...
... Na Drini cuprija. Visegrad. Obozavam reke i jezera, prirodu uopste, puno toga video, ali boju kakvu je Drina imala, nikada pre. Plavetno kao oci u deteta s nijansama zelenkastog. Zao mi je sto nismo stali kraj mosta, da osetimo snagu Drine, njen miris, ponos, da upijemo boju, ali neka to ostane za iduci put. Dalje, nastavili smo preko planine Romanije diveci se njenom lepotom - krsna, s puno pasnjaka i ledina. Umalo da zaboravim, imali smo bliski susret s organima reda, i kako rekose, "Ovde vladaju nasi zakoni". Policajac nam je oduzeo dosta vremena pokusavajuci da nadje neispravnost. Medjutim, na nase zadovoljstvo, Marijana nista ne prepusta slucaju tako da smo ponosno nastavili dalje. Malo nam je nervirao Marijanu, strasna je, . Putovanje se zaista oduzilo, zasli smo u osmi sat voznje...
... Konacno Sarajevo. Minibus je zastao, i jedan po jedan, izlazili smo. Prvi udah, a ono miris cevapa. Pregladneli vise puta. Gladne oci. Okretao sam se, okolo naokolo, naizgled, hm... ali grdno sam se prevario. Uputili smo se ka Bascarsiji, a na putu do nje, velicanstvena Vijecnica – objekat iz austrougarskog perioda, po meni najlepsi i najreprezentativniji. Prolazimo uskom kaldrmom okovanom lancima i ubrzo smo pred Bascarsijom, sto u prevodu znaci "glavna carsija". Ono sto zavredjuje paznju svakako je Sebilj – fontana posebnog oblika (nekada je besplatno sebiljdzija pojio zedne vodom)...
... Pomalo zbunjeni, kretali smo se ulicicama Bascarsije, a miris cevapa mami i mami. Vecina ducana, nudi nakit, kao i predmete iz osmanlijskog doba. Bascarsija prepuna naroda, puno turista. Zastali smo pred Husrefbegovom dzamijom, kolika kupola - pitam se. Cak 28 metara. I tu, nekako smo se podelili, jedni ovamo, drugi onamo. Ubrzo, konsolidovali smo redove i krenuli na cevape. Jedva sam ih ubedio. Toliko price o cevapima danima unazad, i niko nije gladan, a ja, kao stepski vuk...
... Kazu, najbolji su kod "Zelje". Gde je to, hm? Hajde, ko ce da pita golonogu prodavacicu. Niko nece, doooobro. Marko ce. Eto nas kod Zelje, da nas glad mine. Neko 5, a neko 10 upola s lukom. Punih stomaka, otisli smo na osvezenje u obliznjem baru. Potom, neki su ostali, a neki krenuli u razgledanje i upoznavanje s kulturnim blagom Sarajeva...
... Ono sto cini ovaj grad jedinstvenim, to je da nakon samo par metara imate mogucnost vremeplova. Objekte iz rimskog doba, osmanlijskog, austrougarskog, pa i one najsavremenije. Obisli smo i Husrefbegov bezistan – kameni prostrani objekat, poput tunela, a u njemu ducani, nakit, raznorazni predmeti. Nista manji utisak na nas nije ostavila ni Katedrala, kao i Saborna crkva – jedan od najvecih objekata te vrste na Balkanu, nebrojeno mostova s predivnim lukovima duz reke Miljacke, kao i Principov most. Evo panorame, http://i44.tinypic.com/ixw09k.jpg , by ja...
... Interesantna prica vezana je za Inat kucu, koja mi je zapala za oko. Naime, izgradnjom objekta Vijecnice neophodno je bilo srusiti dva hana i jednu privatnu kucu. Hanovi su sruseni, dok je vlasnik kuce stari Benderija zahtevao da mu se kao naknada isplati kesa dukata, a uz to da kuca bude prebacena, deo po deo, na drugu obalu Miljacke. Tako je i uradjeno, a zbog inata vlasnika, kuca je prozvana Inat kucom...
... Obalom Miljacke, krenuli smo ka Domu mladih. Prvo sto mi je zapalo za oko, a i turistima pokraj nas, jeste televizor koji viri iz reke, ali ovaj put, necemo ga reklamirati. Likovna akademija, sta reci. Objekat dostojan svog imena. Imali smo i vodice na putu do Doma, mlade Sarajlije koje ovom prilikom pozdravljam. Verujem da ima puno toga sto nismo obisli, kao i zal za vrelom reke Bosne, ali neka to bude povod za iduci put. Na blizinu Doma mladih, ukazivala je tonska proba N'Beba. U obliznjem baru, odahnuli smo pred koncert. Plato Doma, polako je popunjavala brojna publika, a bogami i mi. Svi su gledali u nas, i nase ludiranje. O, da... konacno sam upoznao i nasu vise nego prijatnu Branku (Kasiopeja), kao i njenu drugaricu Aleksandru...
... Pre Beba, imali smo priliku da cujemo kako zvuce dva benda, oba s konkursa. Ova noc, zapoceta je grupom "Uncle Sam Decided" koja mi je dobro prodrmala stomak. Zatim, grupa "Venus". Cetiri sarmantne devojke. Jako mi se dopalo ono sto su slale s bine, a narocito poslednja pesma, "Sutra budi u pravu" koju sam i pevusio s njima...
... Borbeni redovi, niko drugi no mi, razume se. Kako je to predivan osecaj kada sve u nama kuva, gori, kada smo svi pred njima, kada pevamo, pljeskamo, skacemo, vristimo do neba, za nas i njih. "U beznadju", "Kisa", "Ljubav", "Divlje svinje", mmmm kako je to dobro zvucalo. Kako je tek "Balkan" sibao po nama, a "1000 godina", uhhh... Na trenutak, ovaj vec, fantastican koncert prekinut je Milanovim recima. Naime, nasoj Petrici urucena je nagrada povodom najbolje pisanog rada. Evo kako je to bilo, http://www.youtube.com/watch?v=HwtRQQOaPU0 , by Hilary. Koncert je nastavljen. Dvaput smo ih vratili na binu, i to kako... Onakav bis jos nisam video. Sve se treslo, pa i tlo pod nogama. Kako li je to izgledalo s poslednjih redova, hm... Voleo bih da sam cuo i "Lica", "Sve nase godine", "Bela kola"... "Pravda", neka iduci put ulije vise nade...
Tu noc smo se mi,
Zajedno okupili,
Ulice napustili,
Na koncert Beba krenuli...
Tu noc smo se svi,
svi za ruke drzali,
svaku pesmu sanjali,
suzom smeh obojili...
Hajde da pevamo,
I sviramo za nas,
Hajde da volimo,
I ljubimo na glas...
Na vernost se pozvali,
Pred Bogom se zakleli,
Za godine uz nas,
Mi smo tu zbog Vas,
I sada...
Hajde da pevamo,
I sviramo za nas,
Hajde da volimo,
I ljubimo na glas...
... Nakon koncerta, kao pokisle ptice. Ubrzo, pridruzuju nam se cika Gane, Vlajko, Milan i Jana. Sumirali smo utiske, i naravno, ovekovecili sve to pod cika Ganetovim objektivom. Vlajko ponosno nosi titulu "Naj pozer 2009". Bilo mi je jako toplo oko srca, a ono ispunjeno...
... Usledio je povratak. Ali pre toga, treba nahraniti gladne oci, a cime bi no cevapima. Kad tu, neki baja s punim dzepom, prazne glave, da nam otme Senku. Uporan, ne odustaje. E, to je bilo udvaranje. Umetnost stupanja u kontakte. Hoce s nama za Beograd, kaze kako nikada nije isao, a Senka njemu, "Kad nisi dosad, ne moras ni sad". Svi u smeh. Ode baja. Cuvamo mi nasu Senku, . I tako, krenusmo put Beograda, mada vrlo rado bih se vratio. Branka, vidimo se u bliskoj buducnosti...
... Nadomak Lazarevca, budjenje. Kako smo spavali. Ja nikako. Desno rame, hladno i mokro od prozora, mada ni drugi nisu imali narocit komfor. Vesela druzina, lagano se smanjivala, tako da smo pred Zeleznickom stanicom bili svega par nas. Pozdravismo se, i svako svojim putem, a moj put, jos 250 km...
Nadam se da su Yan i Rodax puno bolje, bolna grla... Raduje me da je Petrica vec bolje... Verujem da je Senka uhvatila bus i to u zadnji cas... kao i to, da Zokey nije puno cekao...
Veliko hvala PECI koji je stvorio ovaj mali svet, , malo ali odabrano drustvo i okupio sve nas, sve na jednom mestu. Veliko hvala N'Bebama na svemu sto cine za nase zivote, ... Veliko hvala Marijani na realiziciji ovog projekta, ... Veliko hvala svima Vama koji ste bili deo ovog projekta, dragi fanovi, sve Vas volim, . Veliko hvala nasim dragim Forumasima, koji nisu bili u mogucnsoti da budu s nama, ali verujte da niste bili zaboravljeni, . Veliki je Bog sto gleda na nas...
PS. I gde god krenem put me vodi... na ovaj Balkan juzno od srece... da nadjem te i da te rodim... za tako malo, malo me nece... _________________ ...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..
|
Brankica
Super Moderator
Pridružio: 02 Sep 2007
Poruke: 1709
Lokacija: I. Sarajevo
Poslao: Pon Dec 21, 2009 12:28 am
|
@ Švrćo
Evo, da i ja kažem ponešto sa putovanja, a nadasve nastupa na koncertu!!!!
Dana 23.04.2009. ja, Švrćo ili ti ga ANA, dobila e-mail od Hilary sa nazivom "HITNO!!!" sa zamolbom da dam svoj broj mobitela... Prva i iskreno jedina pomisao mi je bila ŠTA SAM SAD OPET URADLA!!!!!! Ali ajde dobro, pošto mi je rečeno da je vijest dobra onda sam dala broj...
Nije prošao ni čitav dan, a već dobijem poziv... Zvao me Nešud... TKO JE SAD NEŠUD!?!?!?! Gospodin se ljepo predstavio i čim je rekao da se čuo sa Milanom iz Nevernih beba moj je mozak, pa blago rečeno, prestao funkcionirat... Jedino što sam čula bile su riječi: "VI ---NASTPUATI U SUBOTU KAO PREDGRUPA NEVERNIM BEBAMA --- JESTE LI ZAINTERESIRANI --- pa dugi muk --- ANA JESI TU?!?!?!?!?!" --------------- " Jesam... tu sam..."... " Ja se iskreno ispričavam ali apsolutno vas ništa nisam razumjela nakon onog: JESTE ZAINTERESIRANE ZA NASTUP KAO PREDGRUPA NEVERNIM BEBAMA!"... Čovjek se poče smijat... rekoh: "I sad me molim Vas izvinite dok se kako Bog zapovjeda isplačem, pošto mi sada suze liju niz lice od sreće...". I tako smo mi nastavili pričat, nakon što sam se ja isplakala... Prčali smo, pa sigurno dobrih petnaestak minuta i dogovorili se za nastup...
Nakon što smo završili razgovor, ja sam nastavila sjedit u kauču, ali odjednom čujem: ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ----- "JAOOOO... PROKIPILO MI MLIJEKO!!!!!!!!"... Bila sam toliko u šoku, u sreći i svemu pozitivnom, da sam potpuno zaboravila da sam stavila mlijeko da mi se ugrije i ono je, naravno, prokipilo!!!!! OSTALA SAM BEZ MLIJEKA!!!!!!!!!!! Molim Neverne bebe, da zbog traumi nad iskipljenim mlijekom, da mi za rođendan pošalju litru MLIJEKA!!!!! Podatke o datumu rođendana dobit će naknadno i naravno adresu gdje da pošalju litar mlijeka!!!!!
Ali ajde dobro... Anita je u vrijeme mog razgovora bila na putu prema mojoj kući, gdje smo trebale napravit probu... Naravno, kao što uvijek biva, ona je stavila slušalice na svoje uši i nije čula moje uporno zivkanje na mobitel!!!!
Kada je došla, rekoh joj da sjedne i onda sam je POTPUNO ŠOKIRALA novošću!!!!! Anita je počela, pa blago rečeno SKAKAT OD SREĆE I PLAKAT!!!!!!... Na to smo zovnule Martinu i ispričale joj... Marty, inače tvrdokorna cura, počela je plakat od sreće... a nju nitko... ali baš nitko od nas nije vidio plakat!!!!
24.04.2009. - PETAK
Tu večer smo imale nastup u Širokom Brijegu... Na tom nastupu nismo se mogle nikako skoncentrirat, niti uživit jer sam ja i ovako bila bolesna, a pored toga smo čuvale glasove za nastup u Sarajevu... Svirku smo završile oko 1-2 poslje ponoći, malo odsjele i onda pravac za Mostar, u mojoj FOLCIKI zvanom BUBIMIR!!!! Slike našeg najvjernijeg obožavaoca Bubimira ćete moći vidjeti jednoga dana, kada skontam kako slike stavit na ovaj sajt... Hahahaha...
Došle smo kućama u 4 ujutro, a vlak smo imale u 7:30. Naravno, nitko od nas nije mogao zaspati!!!!
25.04.2009. - Put u Sarajevo i nastup
U Sarajevo smo se zaputile u 7:30 vlakom, jer to je najbolje prijevozno sredstvo za bend u koliko nema KOMBI ili AUTOBUS ( Mogli ste stavit kao četvrtu nagradu MINI BUS... ). U Sarajevo smo došle oko 10:00 i od tamo pravac u stan... Od samoga puta pa do navečer koncerta, sam bila toliko bolesna da nisam mogla ni ĆEVAPE JEST!!!! AAAAAAAA... Gdje ste vidjeli doć u Sarajevo a ne jest ćevape!!! Sramota!!!
I tako, dok su one kafenisale i jele, ja sam sjedila za laptopom i na ovoj stranici dopisivala se i čitala forume... Šta su radile i očemu su pričale, nemam pojma...
Onda smo oko 15:30 ( kada je trebalo doć na tonsku probu ) otišle do Doma mladih, gdje smo se našle sa Nešudom... Naravno, nije moglo proći bez zezancije na račun: SUZA I PROKIPILOG MLJEKA!!!!! ( još uvijek imam traume! )... Dok smo čekale tonsku probu, sjele smo na kavu, oli ti ga kafu, u obližnji kafić. Kada smo se vratili na tonsku probu, ugledale smo članove Nevernih beba!!! Taj trenutak nikad neću zaboravit, jer sam tada po prvi puta čula ne zaboravan glas Jane i Jelene... Naprosto sam se ODUŠEVILA!!!! Ne znam jesu li one vidjele moje lice za vrijeme šoka, ali znam da su vidjeli drugi!!!!
Nakon tonske probe ( gdje nisam mogla dobro pjevat radi glupog promuklog glasa ), otišle smo se spremit, našminkat, za nastup. Kada smo se vratile, sve nervozne, otišle smo u backstage i nestrpljivo čekale nastup... Momci iz USD su nas naprosto iznenadili svojom normalom... Bili su nadasve prijazni, dobri i druželjubivi i u tih nekoliko sati koliko smo proveli sa njima, svidili su nam se kao glazbenici, a posebno kao osobe!!!
Mene su osobno iznenadili koliko su dobro svirali i pjevali!!! Inače ja volim tu vrstu muzike koju oni sviraju, tako da sam naprosto uživala slušajući ih!!!! ( Momci, očekujem CD sa autogramima kad završite, jel vam jasno!?!?!?!? ). Naposlijetku smo došle i mi na red - VENUS... Prepadnute, nasekirane kako ćemo otpjevat i odsvirat, stale smo na stage! Publika je bila, pa blago rečeno FAMOZNA... Iskerno, mislila sam da nas neće tako prihvatit kako su nas prihvatili... Odsviravši im 3 naše autorske pjesme ( Sami rođeni, Možda i Sutra budi u pravu ), iznenadili smo se kako znaju pjesmu Sutra budi u pravu ( VELIKA IM HVALA!!! ). I naravno, došao je red na nastup Nevernih beba... Ovaj koncert će mi ostat zapečaćen u siječanju do kraja mog života!!! Inače, moj najdraži bendovi Apocalyptica i Guano Apes me nisu nikada uspjeli natjerat da plešem... Neverne bebe su to uspjele!!! Tada je bio jedini put, jedini koncert na kojem sam ja plesala... Na kojem sam uživala i ako ( stidim se reći ), da sam znala samo dvije pjesme... Ali zato, danas ih znam puno više... Ne prestajem slušat njihove pjesme...
Opuštenost, originalnost, odlične sviračke vještine i pjevanje članova Nevernih beba, ne mogu usporedit ali baš sa nikojim bendom na čijim sam koncertima bivala!!!!
Kada je završio koncert, pokušale smo uhvatit sve članove benda da se zajedno slikamo, ali na veliku žalost, nismo imale prilike... Nema veze, bit će opet njihov koncert pa se nadam da ću tada imat priliku slikat se...
Nakon što smo pokupile stvari, pošle smo u grad, ali, na moju nespretnu i glupu bolest, ja sam morala otić kući i prileć... Tako da sam propustila afterparty sa drugim članicama benda i prijateljima...
Sutradan ujutro, prvo što sam uradila bilo je to da sam pogledala propusnicu i uvjerila se da sve to nije bio SAN!!!!
Oduševljena sam!!! Previše sam oduševljena!!! Evo, i nekoliko dana poslje koncerta još uvijek imam snage pričat o tome, svima... pa čak i vama... Nadam se da vas nisam zamorila detaljima, ali to je jedini način da vam pokušam prenjet svoje uzbuđenje i svoju radost...
Ali jedno je zasigurno... OVAJ KONCET NEĆU NIKADA ZABORAVIT, JER JE NAPROSTO BIO SAVRŠEN... I mi smo nastupale na njemu i zbog toga što su Neverne bebe tu večer postali moj treći, najdraži bend!!!!
PUNO PUSA I POZDRAVA IZ MOSTARA OD ANE I VENUS-a!!!!!! _________________ ...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..
|