Iako sam u planu imao nesto sasvim drugo, sinocnji koncert u Rumi prosto me je naterao da napisem ovo sto ce ostati kao najsvezija prica, nesto sto vredi zabeleziti odmah, dok su osecanja i emocije jos toliko svezi.
Pazite, da se razumemo, N.Bebe su odsvirale bezbroj velikih i uspesnih koncerata, dace Bog bice ih jos puno...
Nije poenta u tome, jer - iskreno - ovaj ne moze da spadne u te velike ( tipa gradskih Trgova, hala sportova ili SC-a, recimo ) ali...
Zelim da ispricam kako se moji ljudi i ja osecamo ponosno i srecno posle onakve zajednicke predstave koju smo mi prirediili publici ali, jos vise, ona nama.

Zato...

Dosli smo na vreme, snimili prostor i ozvucenje i otisli na kaficu. Nasi vredni Pera i Nemanja radili su svoj posao, kada je doslo vreme za tonsku poceli smo shvatati da nam bas sve izlazi, ide od ruke - sto bi se reklo.
Da, bitno pomena je i cinjenica da je prostor bio bas rokerski, iskreno - ja volim takve. Jeste pomalo zapusten, ali podseca me na ona divna vremena kada sam ja bio klinac i u valjevskom Domu omladine iz nedelje u nedelju gledao sve sto vredi na tadasnjoj ( rekao bih prejakoj ) rok sceni.
Probali smo masu nekih pesama koje uvece nismo ni svirali ( e moj Srdjane, da si cuo Boju srece u elektrik verziji !!! ), ozvucenje nas je zadovoljilo, rupe na prastaroj bini samo smo konstatovali i nisu nam smetale...

Pred sam koncert, tamo u prostoriji koju bi mogli nazvati kao back stage, opusteno smo caskali i zezali se na temu - sta li ce Vlajko ( tj. ja ) veceras smisliti i kako ce repertoar izgledati!!! Svi su se nesto preslisavali - u fazonu - da li postoji pesma koju bih mogao izvuci iz malog mozga a da pri tom mozda neko nije siguran! To je negde i deo naseg uobicajenog rituala, nacin na koji se zabavljamo i sami sebi cinimo trenutke pred koncert smislenim.
Stize i neka klopica kad...
Kao grom iz vedra neba na vratima se pojavljuje Peca u pratnji zenskog kvarteta iz Novog Sada!!!
Cudo, sok i neverica. Ali, to je trajalo samo tren, odjednom nas sve zajedno obuzima osecanje radosti, lepote i prevelikog postovanja prema coveku koji je sam zapucao iz Nisa! Shvatio sam tada koliko je ova prica vezana za sam sajt prevazisla svoju prvobitnu namenu i pretvorila se u nesto sto - pogotovo mene - cini jako srecnim.
Pobedilo je drugarstvo, fantasticno druzenje, ljudi koji su se spojili iz raznih gradova i sl., a sve zbog N.Beba i nase muzike, tj. Pece i ljudi koji su mu pomogli da napravi ovaj sajt, tzv. virtuelni dom u kome svoje mesto nalazi sve vise i vise posetilaca.
Ponavljam, ne mogu Vam opisati koliko mi sve to znaci jer - cinjenica - ja sam taj covek koji je u ime benda preuzeo,tako da kazem, negovanje tog odnosa izmedju Vas i nas. Zato su mi situacije kao sinocnji Pecin dolazak kruna te price koja se vremenom razvijala a sada svi zajedno u njoj uzivamo bezrezervno.
Da jos pomenem - Inu, Ninu, Dinu i, cini mi se Miru ( oprosti ako sam pogresio ime ) kao zenski novosadski kvartet, zatim Marijanu, Cat i Srdjana ( veliku legendu ovog sajta ) kao i Vedrana, Sonju i Igora ( takodje novosadski klan )... Svi oni bejahu tamo sinoc.

I tako, posle neverice i caskanja sa Pecom i co., oni odose u salu a mi...
Nicim izazvan, kazem ljudima - deco, idemo Lica, dugo nismo poceli tako...

Koncert...

Cim sam odlucio da pisem o istom, znaci da se desilo nesto veoma bitno. Ili nesto sto ga izdvaja... Ili, nesto po cemu cu ( cemo ) ga vecno pamtiti.
Lica... U beznadju... 1000 godina... Oktobar fest...
Kakav pocetak, kakva energija... Publika - 10 plus. Ne vidim nikoga ko ne pripada tu.
Iskreno, malo sam se uplasio kad sam video kolika je guzva i koliko je ljudi ostalo ispred. Ali, to je trajalo samo kratko, ljudi su bili i vise nego disciplinovani.
Bilo je i mladjih ali i onih u zrelijim godinama. Ma, izvanredan sastav.
Reakcije... Trebalo je to doziveti.
Razmisljam tada - Boze, koliko je lepo biti deo NB na ovoj bini, koliko je recima nemoguce opisati tu caroliju koje nose ove nase pesme. To je nesto sto nam je satasfakcija za sve godine srama, truda i prevelike kilometraze. To su Neverne Bebe danas.
Moram i o mojim ljudima - odavno nisam bio ponosniji na njih. Kada ih vidim onako nasmejane i srecne, kada se daje poslednji atom energije, kada svi imaju zelju da pruzimo nesto veliko - nema te sile koja se moze ispreciti izmedju nas i publike.
Rekao bih, pa po cenu da budem pogresno shvacen, nema te svetske bine gde ne bi pokazali to sto zaista jesmo kada nam se sve kockice sloze.

Sledi Pogledaj u nebo... Jeca i Jana maltene nisu ni pevale! Pa Boje duge, totalni haos.
Ubrzavam(o) - Kisa,Balkan, Ko zna - u najrokerskijoj izvedbi do sad...
Publika nas bodri sve vise i jace. Znaju reci svake pesme, raduju se solo tackama, RAZUMEJU...

Malo spustanje sa Dabogda lazem, Milan krece Gde smo i u sali nastaje delirijum, Jana je otpevala stvarno vrhunski, u zargonu receno "za medalju"...
E, a onda... Pravda... Boze, kako smo je odsvirali, koliko smo energije izbacili. Jednom recju, uzivali smo... Kada ja hvalim to je za nevericu, zato pokusajte da shvatite kako je to izgledalo.
Preko stare verzije Gotovo sa dodatkom Randjine i Milanove solo improvizacije dolazimo do dela sa kongama ( atmosfera je bila zapaljiva ) da bi posle moj sabrat iz ritam sekcije ( cuveni V.R. - Kebac ) osusio bubanj u solo tacki koja je bila za udzbenike. Uzgred, sinoc je promovisao i svoj novi komplet Evrim bubnja i ako se po jutru dan poznaje...
Slede Hajdemo svi u ska - heavy varijanti, skracene Daire i kraj...

Bis je nesto sto je za nase koncerte standardno i uobicajeno, to znate svi Vi koji nas volite, pratite i posecujete iste.
Ali, kada ispred sebe i u sebi imamo eksploziju kao sinoc, prosto smo sami od sebe "naterani" da dogadjaj malo produzimo i nagradimo sve te divne ljude. Zasluzili su jos citav sat a ne par pesama!!!

Veliki je Bog i Ljubav...
Opet se povlacimo sa scene.

Ljudi sami pocinju da pevaju Tuznu pesmu, bez nas, bez ikakve pratnje...

Naravno, Tuzna pesma i Da ima nas.
Spektakularan zavrsetak jedne predivne noci, jedne bajke koju cemo i mi i ljudi iz Rume verovatno dugo, ali bas dugo prepricavati.

Zavesa je spustena, znoj se cedi niz celo ali lepota i ispunjenost nadjacavaju sve.
Zaista smo konstatovali da bismo imali snage za jos jedan koncert!!!
To valjda sve govori.

Opet ona prostorija, slikanje sa fanovima, Peca i co. ( naravno, i Srdjan je bio tu )...
Lepe price, osmesi na sve strane, pozitivna energija...
Moji iz benda - prezadovoljni, nasi prijatelji takodje...
Sta jos reci???

U neko doba cika Dragan nas pozva u kombi.
Kretosmo u noc, ko zna koju po redu u nasim zivotima.
Ruma i ova predivna noc ostase iza nas...
Vremena za preterano radovanje i opustanje skoro da i nema, ali zato upecatljiva secanja kao ovo, ostaju...
Jer, sutra je vec Leposavic i jedna nova prica koja ce se mozda nekada naci u ovom dnevniku.

Toliko.
Za sada...

WOW!...

Sve mi je govorilo da se nesto desilo... Pitam ljude koji su bili prisutni ali svi samo u neverici kazu kako ce pamtiti ovaj koncert dok su zivi... Niko nije umeo da mi kaze, sta se to zapravo desilo i sta je to ovaj koncert toliko izdvojio od svih ostalih.

I ko bi drugi mogao da sve to "prenese"...

Nemam reci... Samo jos jednom, zao mi je sto sam propustila nesto ovako jedinstveno...

Vlajko...
_________________
Kada za 1000 godina budem bila samo jos jedan stranac u beznadju, hocu li imati dovoljno snage da pogledam u nebo iza oblaka i shvatim koliko je zapravo veliki Bog?
Mozes li da pogledas u sunce kao na dlanu i ne dozvolis kisi da spere boju srece sa svih
nasih godina?

Citajuci ovu pricu, kao da sam ponovo prozivela sinocnji koncert.
Bilo bi mi mnoogo zao da sam to propustila, jer ce mi ostati jos dugo u secanju..
Skoro nisam tako jako dozivela neku svirku, da sam se na nekim pesmama bukvalno najezila.

Vec duze vreme se pitam gde se sakrila Vlajkova inspiracija i zasto smo neko vreme bili uskraceni za novu pricu .Kad,evo...jos jednog dokaza da nista nije slucajno i da se dogadja bas kad treba.
Prvi i najjaci utisak-Vlajko,potpuno se vidi da je prica pod jos svezim naletom emocija i secanja bukvalno nezadrzivo "izletela" iz Tebe.Znaci,za autenticnost - cista desetka!
Jako mi je drago sto je ovaj kocert zauvek osim u nasim srcima i glavama nasao mesto i ovde,slovima i recima...
Zamerka,iako joj mozda ovde nema mesta (dakle,dajem je ne kao fan NB vec kao fan pisane reci) ide na racun ponekih ponavljanja reci i fraza u samim opisima koje iz price u pricu koristis mada,mozda,i ne moze drugacije (isti problem imam kad pisem o koncertima pa se dovijam i zovem Klajna i Vujakliju u pomoc ).A mozda ja samo zelim da i ovde bude sve perfektno,savrseno,pa i vise od toga.Ne zameri .

Hvala za pricu,pomogla je da shvatim da jos nisam dosla sebi od prethodne noci ...
_________________
" ... zivot bez Tebe ... si TI ... "

Citajuci ovu pricu za trnutak bila sam u Rumi! Tacno mogu da zamislim i da cujem ljude kako sami pevaju Tuznu pesmu... mogu da osetim energiju... zao mi je sto sam propustila OVAKVU svirku!
Sva sreca pa imamo Vlajka
_________________
... Ti se SmejEsh kAd je sMeShno, Ti se VrtisH kad je lepo/// ♥ ♥ ♥

Ja mogu samo da kažem jedno-zavidim svim ljudima koji su bilu u Rumi!
Ljudi,al'ste srećni.
_________________
...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..

Vlajko brate moj...prosto nemam komentar...Vi ste, kao i publika koja Vas sluša nešto najbolje što ova zemlja ima...u to sam 100 % siguran...

Neverovatno, ali neverovatno mi je žao što nisam imao priliku da budem na koncertu...

Ja sam iz Rume,ali sam Vas pratila po chitavoj Vojvodini i josh par mesta,i moram Vam reci da je sinocni koncert bio savrshenstvo...po prvi put da sam ja zaplakala!Ljudi,svaka Vam chast...ja nikada nisam videla da neko tako uziva dok svira,da se neko toliko prepushta publici i muzici...i josh,kad sam na kraju dobila rasturenu bubnjarsku palicu,mojoj sreci nije bilo kraja:):)Hvala Vam shto ste mi uchinili to veche savrshenim:)
_________________
``...Ljudi se dele na glupe i zle...`

Dok sam citao ove komentare, utiske, emocije s koncerta, samo sto ne zaplakah od tuge sto nisam bio na koncertu i nisam prisustvovao u svemu ovome...
Al' u svakom slucaju, BEBE svaka cast, i jos puno ovakvih koncerata... ... al' i mene na njima...
_________________
"Heeding the call, one and for all
Never surrender, with glory we'll fall
Brothers unite, let's stand up and fight
Fulfilling our fate, we are heeding the call!!!"

"Moram i o mojim ljudima - odavno nisam bio ponosniji na njih. Kada ih vidim onako nasmejane i srecne, kada se daje poslednji atom energije, kada svi imaju zelju da pruzimo nesto veliko - nema te sile koja se moze ispreciti izmedju nas i publike.
Rekao bih, pa po cenu da budem pogresno shvacen, nema te svetske bine gde ne bi pokazali to sto zaista jesmo kada nam se sve kockice sloze."
Vlajko, stvarno si legenda. Biti svoj i ostati svoj je vas moto sto me jako odusevljava i ujedno raduje jer je danas jako malo bendova koji tom putanjom putuju. Te lepe reci i pohvale za "tvoje ljube", kako to siptatcno zvuci, zaista pokazuje kolika je ta ljubav medju vama velika i jaka. Ljubav u zivotu cini sve.
Mogu da zamislim aptmosferu i publiku koja sama u horu peva, dozivajuci vas, a vi ponosno pristupate bini i svojim pozicijama i udovoljavate im. To je prava stvar, udovljuti njuma a onda i sebi. Prosto sjajno, kao i sama prica.
Vlajko,
_________________
Ja delim sve na pola – u hodniku vremena
I dizem glavu kao suncokret

Kako je divan osecaj citati sve ovo...
Velika je cast naci se u redovima ovog dnevnika koji ne prestaje da Nas odusevljava!
Stil pisanja i izrazavanja protkan humorom me svaki put ostavi bez daha!
Nadam se da cemo jedog dana prisustvovati promociji knjige koja ce obuhvatiti jedan deo ovih prica, jedan deo zivota Nevernih Beba, jedan deo zivota svih Nas
_________________
"Mi gorimo u plamenu - ljubavi..."