Konacno, nakanih se da vam zavrsim pricu o prvom koncertu nove postave N.Beba…



Popodne smo odradili tonsku probu, sve je bilo nekako ok ali… Osecali smo svi da cemo tek uvece videti ko smo, sta smo i gde smo!!! Cudno je ali i istinito to da smo nas trojica jako osecali njihovu tremu i strah, mali deo te nervoze preneo se i na nas…



Vreme je bas sporo prolazilo a zaista ne pamtim kada smo Milan, Randja i ja dosli na neki koncert sat vremena ranije!!! Seli smo u bastu Yachting-a i iz cista mira poceli da se smejemo kao nenormalni, verovatno se pitajuci sta nam je sve ovo trebalo! Tvrdim, sa danasnjeg aspekta, da nam je to bio najneizvesniji koncert u celoj istoriji benda.

Sve vreme nam se u razgovoru preplitalo ono staro po cemu smo vec bili poznati i etabliranost koja je bila nesporna sa zeljama da to vece opet zablistamo i sa novim i mladim snagama pokazemo, tj. dokazemo da N.Bebe i dalje imaju svoju pricu.

Dodam li uz sve ovo podatak kako se tada pricalo da su se Bebe raspale, neki glupi i neprovereni novinski clanci u stilu rekla – kazala i td, jasno je da je ova noc imala poseban znacaj.



Petnaest minuta pred pocetak koncerta sisle su Jana i Jelena, sa vec pomenutim Dacom.

Ja sam vec tada napravio bar 5 verzija onoga sto ce se svirati te noci, iskreno – nemajuci pravu ideju da li sam u pravu. Nisam dobro znao ni njihove mogucnosti, ni odnos prema publici, koliko ce trema da ih pojede i mnoge druge stvari koje su bas nepoznanica kada je nesto sasvim novo u pitanju.



Yachting je vec bio pun, a tek ce biti…

Milan je samo rekao – idemo, pokazimo sta znamo…



Jana je tada imala malo vise pesama, ne zaboravite da smo sa Jecom imali samo par proba. I Daca je imao nekoliko pesama, Duca sve ispisano na papiru… Ohrabrujuce, zar ne?



Izasli smo na binu i vec posle dve pesme osetio sam neku neverovatno dobru energiju, zadovoljstvo sto nam se ova promena desila i veliku blagonaklonost publike.

Kombinujuci duza sola ( Milanov i Randjin omiljeni muzicki teren ) i produzivsi neke pesme za strofu ili refren dobijali smo na vremenu i vesto balansirali sa istim.

Prelomni trenutak je neka peta ili sesta pesma koju je Jana maestralno otpevala i takva reakcija publike koja je ukazala u kom ce smeru voditi ova nova prica. To je okurazilo i Jelenu, posle ovacija upucenih njoj shvatio sam da imamo stofa za dalje…

Naravno, tada je jos uvek sve bilo neizvesno po pitanju njihove buducnosti, sledeci koncerti definitivno ce odrediti nasu opredeljenost ka njima.

Da se vratim na opis te veceri – Daca se nije uklapao a nije ni smetao!!! Da, bas tako!

I dan danas mi je drago sto smo poveli tog momka koji je prevashodno jako dobar tip i zahvaljujuci kome smo sledecih nekoliko veceri ( koliko smo bili u H.Novom ) ispisali neke od najvecih anegdota na bini koja N'bebama znaci zivot…

Ali, to sada nije tema.



Stigla je pauza, olaksanje je bilo primetno, dosli smo do onog naseg pravog i prepoznatljivog daha. Kada su ljudi poceli da prilaze stolu i da traze autograme od Milana ali i njih dve trebalo je da vidite te njihove iscudjene i zbunjene face. Ja sam negde iz coska sve to posmatrao sa smeskom i uzivanjem, razmisljajuci i dalje o repertoaru i nastavku noci…



A onda eksplozija…

Drugi blok krenuli smo furiozno, njihova mladost i zelja isprepletena sa nasim iskustvom dovela je do toga da su ljudi u basti prokljucali te da je napravljena atmosfera kakvu ni najveci optimisti nisu ocekivali…

Bilo je tu i sitnih gresaka, promena aranzmana u trenutku, ulazaka u refren kada im vreme nije i td. Ali, mislim da to niko nije primetio, vidno je bilo ono sto ce obeleziti celu sledecu fazu u istoriji Beba – nova energija, novi pristup, harizmaticniji nastup, lepsa scena i jos mnogo drugih stvari koje smo tek vremenom shvatili…

Trenutak kada legendarni Daca ulazi u refren Senki dok Milan spusta dinamiku i krece u solo klavira ostace trajno u nasim glavama kao jedan od najvecih fazona koji su generalno nedozvoljeni na nasim binama… Ali, da se nije desilo bilo bi mi zao, verujte.

To ne moze recima da se preprica, Milanovu facu necu zaboraviti dok sam ziv.



Prepuni Yachting, zadovoljstvo i sreca na sve strane.

Zavrasavamo sa Dvoje, publika horski peva sa nama.

I…

Onda se desava ono sto ce nas pratiti na svim sledecim koncertima a sto negde jeste i sustina bavljenja ovim divnim poslom – prvi bis, pa drugi, treci…

Vise se ne secam ni da li smo imali pesama za te biseve ili smo nesto ponovili, mislim da je totalno nebitno. Bitna je poenta.



Zavesa je spustena, sledila je jedna od najlepsih noci u zivotima svih nas.

Njih dve su doduse jako brzo otisle na spavanje jer ih je sutra cekalo novo iskusenje, svaki od narednih koncerata njima je bio kao i ovaj, razumljivo je to.

Milanu, Randji i meni vise nikada jer smo shvatili da smo pregrmrli novo vatreno krstenje i da ce nam biti potrebno samo strpljenje i vreme da stvari dodju na svoje.

Mislim da smo te noci mozda i prelomili da nastavljamo saradnju sa J. i J., Daca nije prosao taj filter… Ustvari, konacnu odluku doneli smo tek posle tih nekoliko dana u H. Novom, ali da je ta noc uticala to je nesporno...

Da ne zaboravim i ovo – profesor Duca I. bio je maestralan na tom koncertu i umnogome je doprineo toj lepoj slici i raspolozenju za koje sam se potrudio da prenesem i vama.



Do neke sledece price puno pozdrava svima.

Pisite, kritikujte, hvalite…

Meni bar mozete sve da kazete.

Mislim da nijednu pricu iz ovog tvog dnevnika nisam sa ovoliko treme procitao, upravo zbog toga sto neko vreme vec delim momente sa vama i opet, mislim, da ne mogu tako dobro sebi docarati ovo sve...
Volim ovakve price...gde jedva cekam sledecu recenicu i pasus...pisi jos...
_________________
...."ja,danas sam tu a sutra ko zna gde,ne pitaj me za sudbinu"...

Ovo je prva prica koju komentarisem... bas kao sto T-Bear kaze, nikad ovoliko treme pri citanju...o emocijama da ne govorim.
Ne znaci da mi se ostale price nisu dopale, cak naprotiv...ali ova...kao da sam bila prisutna, tamo negde...
Hvala Vlajko!
_________________
My philosophy is not how long you live, but how you live!

Konačno,nastavka priče iz Herceg Novog.

Svaka od postojećih priča nosi u sebi neku posebnu emociju,a ovu je,bez ikakve sumnje,obojila iskrenost...


"...Ja sam vec tada napravio bar 5 verzija onoga sto ce se svirati te noci, iskreno – nemajuci pravu ideju da li sam u pravu. Nisam dobro znao ni njihove mogucnosti, ni odnos prema publici, koliko ce trema da ih pojede i mnoge druge stvari koje su bas nepoznanica kada je nesto sasvim novo u pitanju...


Zanimljivo mi je čitati o istorijatu benda,iz vizure nekoga koga je u stanju,na jedan ovako lijep način,dočarati svaki trenutak,vjerno preslikati osjećanja...zapravo,pribliziti svima "priču zvanu NB"!
_________________
...čarolija...baš kao nekada...a ti si kao ja...skrivaš suze iza oblaka..

"...nekoliko pesama, Duca sve ispisano na papiru..." Hhahahahahahh, zasto me ovo nimalo ne cudi...
_________________
...."ja,danas sam tu a sutra ko zna gde,ne pitaj me za sudbinu"...

I ja sam ostala bez daha, sa isčekivanjem šta će naredna rečenica i naredni pasus doneti. Ubrzano čitanje, širom otvorene zenica i tekst koji sledi
"...Drugi blok krenuli smo furiozno, njihova mladost i zelja isprepletena sa nasim iskustvom dovela je do toga da su ljudi u basti prokljucali te da je napravljena atmosfera kakvu ni najveci optimisti nisu ocekivali…"
"...vidno je bilo ono sto ce obeleziti celu sledecu fazu u istoriji Beba – nova energija, novi pristup, harizmaticniji nastup, lepsa scena i jos mnogo drugih stvari koje smo tek vremenom shvatili…"
I dan danas je tako, publika uvek "proključa", kako od emocija tako od sjajne atmosfere, fenomenalnog repertoara i scenskog nastupa. Ogromna energija, iz svakoga zrači posebna harizma i svako je svoj i jedinstven.

Zaista sjajna priča Vlajko, ovakvu sam i priželjkivala, želja mi se ispunila a ne bi bilo loše da i čujemo te anegdote upravo iz tog perioda kada se oformljavao bend kako ono ti napisa "...I dan danas mi je drago sto smo poveli tog momka koji je prevashodno jako dobar tip i zahvaljujuci kome smo sledecih nekoliko veceri ( koliko smo bili u H.Novom ) ispisali neke od najvecih anegdota na bini koja N'bebama znaci zivot…"

Do sledeće priče
_________________
Ja delim sve na pola – u hodniku vremena
I dizem glavu kao suncokret